Ovo je najčešće pitanje potrošača meda koji znaju da je med jedina hrana koja na naše stolove dolazi u neprerađenom obliku, bez konzervanasa i aditiva, onakva kakvu su je pčela sakupile iz prirode. Ali kako znati da je med zaista od pčela, a ne falsifikat?

Odgovor je, na žalost, da pravog odgovora jednostavno nema. Jednostavni falsifikati se relativno lako mogu prepoznati. Pre svega, nemaju tipičnu aromu meda. Takvim medovima su dodate veštačke boje, ali one nemaju sposobnost da daju medu prirodnu mutnu. Što je med prirodno tamniji, falsifikatori dodaju više veštačke boje, koja samo potamni med, ali on ostaje kristalno providan, te bukvalno možete prepoznati sagovornika gledajući ga kroz teglu, dok kod prirodnog meda to nije ni prirodna moguća.

Falsifikati napravljeni od čistog šećera, imaju neobičnu nisku cenu, koja je neretko niža od ukupne cene meda po kojoj pakeri meda kupuju med od pčelara. Takvi falsifikati obično zbog procesa proizvodnje imaju jako povišen nivo HMF-a, te da bi ga smanjili, falsifikatori u taj lažni med dodaju čak i živu sodu, koja je jako opasna. Savršeniji falsifikati čak prolaze i sofisticirane anal- ize, ali ne sve. Međutim, njihov je na prvi pogled mnogo teže poznati, i čak su i dugogodišnji pčelari često nemoćni. Mora se nazvati da je jedini pravi način za prepoznavanje pravog meda isključivo moderna laboratorijska analiza, koja potvrđuje prirodnost meda. Radi se o više metoda koje se primenjuju, pre svega po pitanju izotopa, čime se utvrđuje poreklo šećera u medu, odnosno od kojih biljaka je šećer u medu. Tako, ako se u medu nađe šećer od šećerne repe, trske, pirinča, kukuruza i slično, onda to znači da med nije prirodan, već da mu se dodaju strani šećeri. Takav med se ne sme nazivati medom, već se mora povući sa tržišta i uništiti.

Potrošačima meda koji žele da jedu čist pčelinji med bez dodat- ka, koji kao takav jedini ima pozitivno biološko delovanje na naš organizam, uopšte nije lako. Potrebno je da se više obrazuju o medu i njegovim vrednostima. Dobar izvor popularnih informacija je sajt Saveza pčelarskih organizacija Srbije, odeljak ZA POTROŠAČE (www.spos.in- fo). Treba pratiti i tržišne analize meda koje sprovode pokrete potrošača, što daje dobre signale ko se bavi falsifikovanjem meda a ko ne. Kod pčelara koje poznajete svako možete kupiti pravi pčelinji med. Kod pokretača potrošača iz Pančeva www.potrosacizakvalitet.com/učlanitese, možete za samo 2.000 dinara proveriti prirodnost meda koji kupujete od svog dobavljača, jer je poverenje jedno, a analiza nešto drugo.